Komuniciranje u poslovnoj sredini
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Tehnički fakultet u Boru

UVOD
Definicija komunikacije Komuniciranje se često definiše kao razmena informacija, simbolički, organizovanih kao poruke, izmedju dva (od kojih jedan može biti zamišljen fiktivan), ili više, i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u odredjenom socijalno-političkom ambijentu i sa odredjenim efiktima. Harold Lasvel komunikaciju vidi ako proces permanentne razmene informacija, odnosno: smisao komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su finkcije upozorenje, savet, informacija, ubedjivanje, izražavanje mišljenja i uživanje. Komunikacija se može definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome razlikuju se: Forma, a to je načina na koji se nešto saopštava medijum, odnosno sredstvo komunikacije koja kmbinuje različite forme. Mediji tu se misli na tehnološka sredstva masovne komunikacije kao što su štampa, radio, televizija, internet.
-
Dinamičnost komunikacije se sastoji iz većeg broja akcija koje izazivaju različite efekte, a koji zauzvrat daju različite rezultate. Komunikacija je trajna. Razemevanje sveta počinje rodjenjem i traje do smrti. Za to vreme se komunicira sa drugima i zato ovaj proces nema ni početka ni kraja, jer traje i posle direktne komunikacije. Komunikacija je složena jer se ne sastoji samo iz stimulans-odgovor. Iako je početni napor u procesu komunikacije lak, postizanje komunikacije je teško. Dokaz za to je problem prenošenja ideja. Nepovratnost se iskazju prosto time što se komunikacija ne može vratiti nazad kad se jednom pošalje poruka i kad se primi, efekat koji je ostvarila postaje faktor za dalje poruke. Komunikacija je nesledstvena jer njeni elementi nisu nužno ni u kakvom sledu ili poretku. Mogu se pojaviti u bilo kom sledu ili nasumično. Pozicije na shemi se stalno menjaju. Neponovljivost komunikacije ogleda se u tome što su učesnici promenljivi i proces se ne može ponavljati, jer menjaju značenje svim kasnijim aktima komunikacije.
-
-
-
-
GLAVNI DEO
Interpersonalno komuniciranje Komuniciranje u poslovnoj sredini se, logično ostvaruje preko interpersonalnog komuniciranja koje je najrasporstranjeniji i elementarni oblik društvenog komuniciranja. Njegovo osnovno svojstvo je recipročnost razmene poruka izmedju dve ili više osoba, neposrednim ili posrednim putem. Elementarnost i rasprostranjenost interpersonalnog komuniciranja proističu iz samog karaktera čoveka, shvaćenog kao socijanog bića. Jer se ne komunicira zbog samog komuniciranja već da bi se postigao odredjeni cilj. Postavlja se i pitanje šta to pokreće ljude na komunikaciju, a Šušnjić navodi da st to sledeće tri pretpostavke: ontološka, gloseološka i aksiološka. Ontološka polazi od toga da je čovek nesavršen, i da mu je potreban drugi da bi ga upotpunio. Gnoseološka pretpostavka ističe čovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek nepotpuna Aksiološka pretpostavka polazi od toga da je u srži interpersonalnog komuniciranja želja da se kroz razgovor stvori nova vrednost. Jer se samo putem razgovora može doći do istine (jedne od vrednosti)
Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja Što se tiče dinamičkih faktora interpersonalnog komuniciranja u prvom redu treba istaći povratnu vezu (feedback). Od ostalih dinamičkih faktora treba istaći (1) subjekte komuniciranja, (2) interakcijske uslove ostvarivanja recipročnosti uloga, (3) ciljeve razmene prokuka i, (4) komunikativnu kompetentnost učesnika komunikacije. Ne trebamo ispustiti iz vida i ciljeve razmene poruka jer je interpersonalno kumuniciranja veoma svrhovito, oličeno kroz racionalno postavljen cilj, ali isto tako ne bi trebalo ispustiti iz vida ni motivacono dinamički aspekat interpersonalnog komuniciranja koji je odredjen mentalno-psihičkom strukturom ličnosti. Zbog toga se može govoriti o neuočljivom procesu interpersonalne komunikacije pznatim kao persuazivni proces. Njegova suština je u nastojanju da se razmenom poruka deluje na mišljenje, osećanje i čula sagovornika, ali i sebe samog. Persuazivnim procesom se nastiji, posebno, delovati na stavove u smislu njihovog: (1) potvrdjivanja, (2) korekcije ili (3) menjanja. Komunikativan kompetentnost je odredjena nizom čovekovih sposobnosti kao što su na primer: prepoznavanje fidbeka i artikulisanje pozitivnog odgovora, sposobnost epatije sa drugima sposobnost da se drugi slušaju, samoreprezentativnost, pažljivo posmatranje sebe i drugih, kao i korišćenje verbalnih i neverbalnih znakova. Statički faktori interpersonalnog komuniciranja Ovde se radi u prvom redu, o uticajima na interpersonalno komuniciranja koji potiču od različitih oblika društvene svesti (običaja, morala, religije, itd.), od pripadništva makrosocijalnim grupama (naciji, rasi, sloju, itd.) i od različitog socijalnog statusa (pola, starosti obrazovanja) Interpersonalno komuniciranje se odbije u primanim grupama, porodica je nesumnjivo, milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik. Primarni kontakti ostvareni u porodici,

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com